Лечење и дијагностика рака дојке је прописана службеном публикацијом Министарства здравља Републике Србије под називом "Водич за дијагностиковање и лечење рака дојке". Укратко о раку дојке прочитајте овде

ФАКТОРИ РИЗИКА
Старост (ризик се повећава са годинама).
Породична историја рака дојке или рака јајника пре менопаузе (само по женској линији у породици: мајка, сестра или ћерка).
Абнормални резултати биопсије дојке.
Атипична хиперплазија (добро.удна промена у дојци).
Прва менструација пре 12. године живота и менопауза после 55. године живота.
Нерађање или рађање првог детета после 30. године живота.
Високо образовање и виши социјални статус.
Претерана гојазност или повећање телесне тежине после менопаузе.
Претпостављени фактори ризика:
Естроген, исхрана богата животињским мастима, недовољна физичка активност и претерана конзумација алкохола.
Дуготрајни стрес.
Повреда дојке.
Недовољна хигијена дојки.

РАНИ ЗНАЦИ РАКА ДОЈКЕ
Појединачни чврсти чвор у дојци који не боли.
Ако део коже дојке или коже под пазухом има измењен изглед, увучен је или је отечен.
Ако крвни судови на једној дојци постају знатно уочљивији, него на другој.
Увучена брадавица.
Промене на брадавици у виду осипа или промењене структуре коже.
Појава исцедка из брадавице, поготово крвавог.

ПРЕПОРУЧЕНЕ МЕРЕ ПРЕВЕНЦИЈЕ РАКА ДОЈКЕ
Месечни самопреглед дојки почев од 20. године живота.
Базични (први) мамограм око 45. године живота жене.
Мамограм сваке или сваке друге године за жене између 45-49 година старости, зависно од резултата базичног мамограма.
Мамограм сваке године за жене преко 50 година.
Клинички преглед дојки код лекара специјалисте сваке три године за жене између 20-39 година, а после сваке године.
Вођење личног календара за бележење резултата самопрегледа дојки, мамографије или заказаних лекарских прегледа.
Генетичка испитивања су пожељна за оне особе које имају породичну историју рака.
Гојазност после менопаузе треба спречити јер може повећати ризик за настанак рака дојке.
Нормалан ниво хормона можете поспешити физичким вежбањем 4-5 сати недељно, а нормалан ниво хормона смањује ризик за настанак рака дојке.
Хормонску терапију спроводите искључиво под контролом лекара, никако самоиницијативно или без надзора лекара, јер у супротном можете повећати ризик за настанак рака дојке.
Уколико се после менопаузе одлучите за специфичне терапије које сманују ризик од настанка рака дојке (тамоxифен,...) нека то буде искључиво индиковано од стране лекара, јер могу имати значајне нуспојаве.

Више о свему овоме прочитајте у брошури "Превенција и рано откривање рака" (227К)

ОСНОВНА СТАТИСТИКА РАКА ДОЈКЕ

Рак дојке - најучесталије малигно обољење		Рак дојке - најчешћи узрок смрти од свих малигних обољења
Од свих малигних обољења у жена 25,7% је рак дојке - свака четврта жена са малигним обољењем има рак дојке!		Од свих жена које болују од малигних обољења 22,2% умире од рака дојке - свака пета умрла жена са малигним обољењем умире од рака дојке!

Рак дојке је најучесталије малигно обољење у жена на простору Србије. Сваке године број новооболелих жена се прогресивно повећава, а смртност од ове опаке болести нажалост се не смањује. Старосна доб оболелих је све мања, тако да је број оболелих младих жена испод тридесете године у порасту. Ови подаци нас терају да будемо стално на опрезу. Али, не заборавите, рано откривен рак дојке је излечив у великом броју случајева!

Лечење и дијагностика рака грлића материце је прописана службеном публикацијом Министарства здравља Републике Србије под називом "Водич за дијагностиковање и лечење рака грлића материце".

ФАКТОРИ РИЗИКА
Инфекција хуманим папилома вирусом високог ризика.
Постојање имунолошког дефицита (инфекција ХИВ вирусом, употреба имуносупресивне терапије).
Специфичне сексуалне карактеристике жене: рано ступање у полне односе, унутар 2 године од прве менструације; постојање других полно преносивих болести; број сексуалних партнера 7 и више; већи број "случајних сексуалних" партнера; партнери оболели од полних болести.
Пушење.
Неадекватна исхрана (недовољно поврћа и воћа, сувише животињскх масти).
Постојање рака грлића материце у фамилији.
Специфичне репродуктивне карактеристике жене: прва трудноћа унутар 2 године од прве менструације; број терминских трудноћа 4 и више.
Вишегодишња употреба оралних хормонских контрацептива.
Низак социоекономски стандард.

РАНИ ЗНАЦИ РАКА ГРЛИЋА МАТЕРИЦЕ
У раном стадијуму свог развоја, рак грлића материце је најчешће без симптома. Када се јаве симптоми, углавном је реч већ о узапредовалој форми болести. Најчешћи симптоми ране фазе болести су све врсте крварења ван редовне менструације:
Сукрвав, воденаст исцедак.
Обилно крварење.
Оскудно, тачкасто крварење.
Крварење у току и након полног односа, између две менструације или у периоду менопаузе.
Вагинални ицседак промењеног квалитета.
Бол (најчешће у крстима или нози).

ФАКТОРИ РИЗИКА
Везани су за дуготрајну изложеност жене утицају естрогена.
Прва менструација пре 12. године живота.
Менопауза после 55. године живота.
Хормонална субституциона терапија естрогеном, без употребе прогестерона.
Нерађање.
Историја неплодности.
Лична историја рака дојке или јајника.
Претерана гојазност.

РАНИ ЗНАЦИ РАКА ТЕЛА МАТЕРИЦЕ
Абнормално вагинално крварење (крварење између редовних циклуса, обилније менструално крварење, или крварење након већ успостављене менопаузе).
Није свако од ових крварења знак рака, али се ипак треба обратити гинекологу.

Више о свему овоме прочитајте у брошури "Превенција и рано откривање рака" (227К)

ФАКТОРИ РИЗИКА
Породична историја рака јајника, рака дојке или рака дебелог црева.
Лична историја рака дојке, дебелог црева или материце.
Наследни неполипозни рак дебелог црева.
Претпостављени фактори ризика:продужена употреба високих доза естрогена без прогестерона, исхрана богата масноћама животињског порекла, изложеност неким хемијским материјама.

РАНИ ЗНАЦИ РАКА ЈАЈНИКА
У раном стадијуму рак јајника такође нема изражених симптома.
Губитак апетита.
Лоша пробава, мучнина, надутост.
Неочекивано повећање телесне тежине.
Оток трбуха.
Бол у доњем делу трбуха.
Промене у раду дебелог црева и пражњењу столице, као и промене у раду мокраћне бешике.

Више о свему овоме прочитајте у брошури "Превенција и рано откривање рака" (227К)

ПРЕВЕНЦИЈА И РАНО ОТКРИВАНЈЕ РАКА ПРОСТАТЕ
Правилна исхрана: доказано је да редовно конзумирање парадајза (у било ком облику: свеже, сок, сос, кечап итд.) и јагода смањује ризик од настанка рака простате.После 25. године живота треба узимати препарате са селеном (најмање 200 мцг/дан) и витамином Е (око 270 мг), и то заједно, јер они у таквој комбинацији смањују ризик од настанка малигних тумора на простати.
Постојање породичне историје (отац, стриц или брат су имали рак простате, или ако се у породици јављао рак дојке по мајчиној линији) - почетак обављања тестова на рак простате треба почети око своје 40. године.

РАНИ ЗНАЦИ РАКА ПРОСТАТЕ
У раном стадијуму болести мушкарац не осећа никакве симптоме. Симптоми се јављају тек кад се тумор толико увећа да почне да врши притисак на мокраћни канал који пролази кроз простату. И код доброћудне хиперплазије (доброћудног увећања простате) и код рака простате симптоми су слични:
Отежано мокрење и болови при мокрењу.
Поремећај у учесталости мокрења (чешће мокрење, посебно ноћу).
Крв у мокраћи.
Импотенција и болна ејакулација.
Болови по телу (посебно у костима).
Болови у доњем делу леђа или у пределу полних органа.
Грозница и језа.

Више о свему овоме прочитајте у брошури "Рак простате и тестиса" (287К)

ПРЕВЕНЦИЈА И РАНО ОТКРИВАНЈЕ РАКА ТЕСТИСА
Рак тестиса (органа који почев од пубертета производе сперму и мушки хормон тестостерон) се најчешће јавља код мушкараца између 20-35 година, а може да се појави било када после 15. године живота. Тачан узрочник рака тестиса, као и већине других злоћудних тумора, није познат, али се зна да су највише угрожени мушкарци којима се тестиси нису спустили у скротум (што треба да се деси при рођењу или током прве године живота) или су се спустили после њихове 6. године.

РАНИ ЗНАЦИ РАКА ТЕСТИСА
У раном стадијуму рак тестиса најчешће не даје очите симптоме. Веома је важно да мушкарац тачно познаје величину и облик својих тестиса, да би могао да примети било какве промене у њима. Промене могу бити узроковане инфекцијом или другим стањима, и не значе увек присуство рака.
Мали безболни чвор у тестису
Благо увећање скротума (мошнице) или тестиса
Осећај тежине у скротуму или у препонама
Туп бол у доњем делу трбуха или у препонама
Промењен осећај приликом пипања тестиса
Изненадно накупљање крви или течности у скротуму.

Више о свему овоме прочитајте у брошури "Рак простате и тестиса" (287К)

Лечење и дијагностика рака плућа је прописана службеном публикацијом Министарства здравља Републике Србије под називом "Водич за дијагностиковање и лечење рака плућа".

ФАКТОРИ РИЗИКА
Пушење (активно али и пасивно: излагање диму цигарете које пуши друго лице).
Животна средина - загађење ваздуха, органске и/или неорганске природе хемијског загађења ваздуха.
Професије које се сусрећу са опасним материјама (азбест, природни гас радон, уранијум, хром, никл, као и брзо испаривим хемисјким материјама-лакови, боје...) при обављању свог посла.
Генетска предиспозиција (наследна склоност).

СИМПТОМИ РАКА ПЛУЋА
Не постоје карактеристични симптоми рака плућа, али они најважнији и најчешћи који имају везе са раком плућа су:
упоран кашаљ или промена карактера хроничног кашља,
искашљавање сукрвичавог испљувка,
бол у грудима при кашљању или дубоком дисању,
отежано дисање,
упала плућа која не пролази после терапије или упале плућа које се понављају на истом месту,
губитак апетита и телесне тежине.

Више о свему овоме прочитајте у брошури "Рак плућа" (737К)

Лечење и дијагностика рака дебелог црева је прописана службеном публикацијом Министарства здравља Републике Србије под називом "Водич за дијагностиковање и лечење рака дебелог црева".

ФАКТОРИ РИЗИКА
Породична историја рака дебелог црева или полипа на дебелом цреву (ако је више од једног члана уже породице боловало од рака дебелог црева пре своје 45. године, ризик од оболевања је 3-4 пута већи).
Лична историја полипозе, тј. постојања полипа, доброћудних израштаја у унутрашњости дебелог црева, који су били хируршки отклоњени.
Лична историја рака дојке, тела материце или јајника
Честа појава рака дојке и јајника код чланова шире породице.
Старост (рак дебелог црева се најчешће јавља код особа преко 50 година)
Постојање хроничних упалних болести дебелог црева (попут улцеративног колитиса и Кронове болести) и хемороида који дуго не могу да се залече.
Исхрана богата мастима и беланчевинама животињског порекла, као и холестеролом
Исхрана сиромашна влакнима (свежим воћем и поврћем)
Физичка неактивност
Претерана гојазност

РАНИ ЗНАЦИ РАКА ДЕБЕЛОГ ЦРЕВА
Промене у раду и навикама пражњења дебелог црева (пролив, затвор, промена састава столице, танка столица) које трају дуже од неколико дана.
Немогућност или отежано пражњење дебелог црева или осећај да црева нису испражњена након столице.
Крварење из дебелог црева, односно појава крви и/или слузи у столици.
Упоран бол или грч у трбуху, надутост трбуха, гасови.
Губитак апетита, нагло мршављење, малаксалост и замор.
Малокрвност.
У неким случајевима први знаци болести настају због појаве метастаза у различитим органима, најчешће јетри. Жутица (жућкасто-зеленкаста обојеност коже и беоњача) која се јавља у одмаклим стадијумима, код проширења болести у јетри.

ПРЕПОРУЧЕНЕ МЕРЕ ПРЕВЕНЦИЈЕ РАКА ДЕБЕЛОГ ЦРЕВА
Обратите пажњу на исхрану: једите што више хране биљног порекла: разне врсте хлеба, цереалија (целулозних материја), разне производе од житарица, пиринач, пасуљ и слично, свеже воће и поврће сваки дан, а посебно зелено поврће (купус, броколи, зелена паприка и сл.), наранџасто и црвено поврће и воће (шаргарепа, наранџе, брескве, јагоде, лубеница), махунарке и производи од соје; избегавајте узимање хране са високим садржајем масти животињског порекла, а препоручује бело пилеће месо, посни сиреви; једите у што већој мери домаћу кувану храну; распоредите харну у 5 редовних оброка: три главна и две ужине.
Водите рачуна о редовном пражњењу дебелог црева (што је повезано са исхраном).
Останите физички активни (довољно је 30 минута физич активности сваки дан у зависности од својих година и способности).
Боравак на свежем ваздуху је веома важан.
Пратите своју породичну историју оболевања од малигних болести, посебно ако су се појавиле у раној животној доби чланова Ваше уже породице.
Имајте здрав начин живота (избегавајте дувански дим, конзумирање алкохолних пића треба свести на разумну меру).
Одржавајте нормалну телесну тежину, а ако сте гојазни, покушајте да смршате.
ПОЛИПЕ У ДЕБЕЛОМ ЦРЕВУ ТРЕБА ОТКЛОНИТИ ДА СЕ НЕ БИ РАЗВИЛИ У РАК!!!!

Више о свему овоме прочитајте у брошури "Рак дебелог црева" (252К)

ФАКТОРИ РИЗИКА
Последњих 12-15 цм дебелог црева назива се ректум. Ректум се завршава аналним отвором. Поред симптома који се иначе јављају код рака дебелог црева могу се јавити и симптоми специфични за туморе завршног дела дебелог црева (рецтум):
Осећај непотпуне испражњености црева, свежа крв у столици, али и лажни нагони на пражњење праћени недостатком столице или пражњењем само крвавог и слузавог садржаја, танка столица.
Осећај притиска, болови и осетљивост у доњем делу трбуха. Немогућност задржавања столице.
Промене на анусу које се осете на додир (задебљање).
У узнапредовалом стадијуму могу се јављати и симптоми од стране урогениталног тракта као што су вагинално крварење, отежано мокрење, крв у мокраћи, импотенција.

ФАКТОРИ РИЗИКА
Инфекција желуца бактеријом Хелицобацтер пyлори.
Хронични гастритис и пернициозна анемија.
Честа употреба димљене и јако усољене хране (месо и риба), воде у којој има доста нитрата, те држање припремљене хране на собној температури (употреба фрижидера и савремене методе конзервирања хране смањују учесталост рака).
Пушење (активно).
Чешће оболевају особе мушког пола у старијем добу.
Породична историја желудачне аденоматозне полипозе и желудачних полипа.
Генетски фактори нису превише значајни, али постојање рака желуца код мајке, оца , сестре или брата могу бити фактори ризика.
Многе студије показују да конзумирање хране која садржи Ц- витамин и б-каротен, као што су свеже воће и поврће, те црни хлеб смањује ризик.

РАНИ И КАСНИ ЗНАЦИ РАКА ЖЕЛУЦА
У раном стадију болести болеснике обично муче нетипичне тегобе које трају дуже време, али нису толико изражене да би посетили лекара. Обично се јављају:
Неодређене тегобе у горњем делу трбуха.
Осећај тежине или пуноће након оброка.
Лагане мучнине и повремена повраћања.
Губитак апетита.
Око 25% болесника има тегобе сличне онима код болесника с улкусом (чиром). У каснијој фази болести јављау се следећи симптоми:
Губитак тежине без посебног разлога.
Повраћање и мучнина. Гађење на храну.
Болови у пределу желуца.
Проблеми са гутањем.
Црна столица, крв у столици или повраћање тамног садржаја и крви.
У неким случајевима први знаци болести настају због појаве метастаза у различитим органима:
Жутица, болови у костима, отежано дисање, тегобе због метастаза у мозгу или гинеколошке тегобе због метастаза у јајницима.

ПРЕПОРУЧЕНЕ МЕРЕ ПРЕВЕНЦИЈЕ РАКА ЖЕЛУЦА
Спречавање појаве рака желуца тешко се спроводи с обзиром да нису познати сви фактори који утичу на развој болести. Може се препоручити смањење коришћења димљене хране и хране из расола, свакодневно узимање Ц-витамина и б-каротена, иако је њихова заштитна улога противречна.
Најбоља превенција је редовна посета лекару и правилна едукација у препознавању фактора ризика у свом начину живота.

ФАКТОРИ РИЗИКА
Фактори ризика су:
Старосна доб од 25 до 65 година.
Изложеност радијацији или лечење главе и врата радиоактивним методама у току детињства.
Гушавост (увећаност штитасте жлезде).
Породична историја рака штитасте жлезде.
Рак штитасте жлезде је израженији код жена.

РАНИ ЗНАЦИ РАКА ШТИТАСТЕ ЖЛЕЗДЕ
Постојање грудвице, отечености или испупчености у пределу врата посебно у предњем делу.

Лимфом је малигна болест лимфоцита који почињу да се деле и расту без икаквог реда и контроле, а може да буде поремећен и нормалан процес одумирања остарелих ћелија. Ови ненормални лимфоцити се често скупљају у лимфним чворовима који због тога постају увећани. С обзиром да лимфоцити круже по целом организму, лимфом може да се појави у једном лимфном чвору, групи лимфних чворова или у неком другом органу. Ткође може да захвати јетру, костну срж и слезину.
Лимфоми су подељени у 2 основна типа: Хочкинске и Нехочкинске лимфоме. Хехочкински лимфоми (НХЛ) чине 80% свих лимфома, па ћемо под појмом лимфом сматрати Нехочкинске лимфоме (НХЛ).

ФАКТОРИ РИЗИКА
Вероватноћа обољења од НХЛ је већа код особа старије доби и учесталија је код мушкараца него код жена.
НХЛ је чешћи код особа са ослабљеним имуним системом: са урођеним поремећајима имуног система, аутоимуним болестима, ХИВ/АИДС-ом (СИДА), или међу особама које користе имуно-супресивне лекове након пресађивања органа.
Особе инфициране вирусима: ХТЛВ-1 (хумани Т-лимфотропни вирус типа И) и Епштајн-Бар вируси повећавају ризик од настанка НХЛ.
Особе које раде или су на неки други начин изложени хемикалијама, као што су пестициди или ђубрива имају већи ризик од настанка НХЛ.

СИМПТОМИ ЛИМФОМА
Најчешћи симптом НХЛ је безболни оток лимфних чворова на врату, испод пазуха или у препонама.
Остали симптоми су:
повишена телесна температура, посебно у вечерњим сатима,
ноћно знојење,
константан умор,
необјашњиви губитак тежине,
свраб,
црвенило,
кашаљ.
Ови остали симптоми нису сигурни знаци НХЛ. Они могу бити изазвани и другим, мање опасним болестима као што су грип или нека друга ингфекција.
Уколико се лимфом налази ван лимфног чвора , напр. у желуцу, могу се јавити следећи симптоми:
стомачни бол,
дијареја/пролив.