Лечење и дијагностика рака је прописана службеним публикацијама Министарства здравља Републике Србије под називом национални водичи добре клиничке праксе. Водиче је у сарадњи са Министарством здравља Републике Србије припремила Републичка стручна комисија за израду и имплементацију водича добре клиничке. Виšе о водичима погледајте овде.

ОПШТЕ О ЛЕЧЕЊУ РАКА
Постоје 4 главна начина лечења рака: хирургија, зрачење (радиотерапија), лечење цитостатицима (хемо терапија) и имунолошка терапија, као и комбинација свих или било које поједине терапије.
Избор начина лечења зависи превасходно од врсте тумора, његове величине и раширености (стадијума), односно од општег стања пацијента на које утичу поменути параметри.
Нови начини лечења су генска терапија и лечење кроз клиничка истраживања.Генска терапија открива недостајуће или оштећене гене, који проузрокују настанак рака и замењује их нормалним копијама гена. Клиничка истраживања примењују се када стандардни начини лечења не дају резултате тако што се болесницима који на то пристану дају нови лекови који су у фази испитивања.
Због чињенице да је рак сложено обољење, начин лечења на Институту најчешће бира мултидисциплинарни тим лекара (онколошка комисија) кога чине: интерниста-онколог, онколошки хирург, радиотерапеут, гинеколог, патолог, а по потреби и лекар друге специјалности.

ХИРУРГИЈА
Хирургија је најстарији начин лечења а ипак и данас најчешћи начин лечења. Око 60% пацијената са раком се оперише, а често се хируршко лечење комбинује са хемиотерапијом и/или радиотерапијом.

СИСТЕМСКА ТЕРАПИЈА
Хемиотерапија користи веома делотворне лекове-цитостатике који уништавају ћелије тумора или заустављају њихов раст. И поред низа нуспојава које се јављају приликом лечења цитостатицима, хемиотерапија се сматра најефикаснијим начином лечења рака. Постоји 5 типова хемиотерапије:
Индукционо лечење лимфнопролиферативних болести (лимфоми, Ходгкин, мултипли мијелом, хронична лимфатична леукемија)
Неоадјувантна и конверзиона хемиотерапија и биолошка терапија-употреба цитостатика и/или моноклонских антитела пре хируршког или зрачног лечења да би се тумор смањио или зауставио његов раст
Адјувантна хемиотерапија-употреба цитостатика ради уништавајна преосталих ћелија тумора након хируршког лечења
Палијативна хемиотерапија-терапија којом се више олакшавају симптоми проузроковани раком, него што се рак лечи
Хемиопревенција-терапија будућности која се заснива на успостављању функција нормалних ћелија.

Више о свему овоме прочитајте у брошури "Хемиотерапија" (77К)

РАДИОТЕРАПИЈА
Радиотерапија користи високе дозе високоенергетских зрачења са циљем да се униште ћелије тумора. Радиотерапија се користи у лечењу и малигних и бенигних тумора било самостално или у комбинацији са другим начинима лечења (хирургија, хемиотерапија). Сматрамо је локалним начином лечења јер њен учинак зависи од способности апсорпције јонизирајућег зрачења од стране озраченог дела тела. Сматра се да се на око 50% пацијаната примењује радиотерапија било као главна, било као помоћна терапија.

ИМУНОТЕРАПИЈА (ИМУНОЛОШКА)
Имунотерапија или биолошка терапија се базира на стимулацији или успостављању способности имуног система да се бори против инфекција или других болести (рака). Користи се и за смањење нежељених ефеката приликом лечења рака.

О ЛЕЧЕЊУ
Трансплантација периферне матичне ћелије у онколошких болесника представља један од начина лечења. Она се спроводи у болесника код којих је у потпуности спроведено лечење а постоји сумња да је у организму заостала још по која малигна ћелија или код болесника где се болест вратила непосредно након иницијалног лечења. Код ових болесника, након издвајања матичне ћелије из крви и њеног замрзавања, дају се велике дозе цитостатика, односно далеко веће дозе цитостатика него што је то предвиђено стандардним протоколима. Високе дозе цитостатика доводе до уништења како туморских ћелија тако, нажалост и здравих ћелија крви. Тим болесницима се током оваквог лечења враћа њихова матична ћелија која далеко брже и сигурније ствара нове ћелије крви и не дозвољава настанак често фаталних компликација.

О ИНДИКАЦИЈАМА ЗА ЛЕЧЕЊЕ
Болесници са Хочкиновим лимфомом који имају лоше прогнозне параметре и након брзог враћања болести по иницијалном лечењу.
Болесници са другим облицима лимфома код којих се болест вратила након извесног времене по завршеном иницијалним лечењем.
Болесници који имају дијагностикован мултипли мијелом.
Болесници са рефракторним тумором тестиса.
Болесници са Јуинговим саркомом.
Болеснице са рефракторним тумором јајника.
Болеснице са рефракторним тумором дојке.

ПРОЦЕС ЛЕЧЕЊА
Процес рада је врло сложен, компликован и деликатан. Захтева кординисан тимски рад према процедурама које су строго контролисане. У процесу рада неопходно је имати и одређене техничке услове и апарате. Неопходно је имати савремен и функцоналан стерилни блок или простор, такође простор за смештај апарата за изолацију или сакупљање матичне ћелије који се ради на одређеном апарату. Апарат је сличан као и код дијализе. Наравно, ту су неопходни и сетови за сепарацију и сва остала техничка помагала која омогућавају сигурну и контролисано скупљање матичних периферних ћелија. Сакупљена матична ћелија се проверава на специјалним бројачима а то се ради да би били сигурни да смо сакупили довољан број одређених ћелија. Опрема је скупа и компликовна, захева стручан кадар.
Процедура одмрзавања је једноставнији део рада, али за болесника компликованији јер тада неопходна његова изолација и посебан интезини третман, јер смо до тог момента оболелом дали високе дозе цитостатика а са свесном намером да уништимо сваку преосталу малигну ћелију. Нажалост, поново скрећем пажњу да је том процедуром уништена и здрава матична ћелија хематопоезе. Поред враћене властите младе ћелије одређеним, данас најсавременијим лековима, такозваним факторима раста помажемо матичној ћелији да сазри што пре и боље. Опоравак код нас траје од 7 до 14 дана и до сада смо урадили аутологну трансплантацију код 10 болесника са лимфомима и мултиплим мијеломом, доласком проф. Јеан-Пеире Лотза за нас почиње нова фаза високодозне терапије и аутологне трансплантације у солидним туморима тестиса и дојке.

ОПШТЕ О КЛИНИЧКИМ ИСТРАЖИВАЊИМА
Клиничка истраживању представљају поступке у оквиру којих се испитује делотворност и квалитет нових начина дијагностиковања и теарпије рака. У оквиру клиниких истраживања се испитују нови начини хируршког и систематског (лечење коришћењем лекова) лечења. Ипак највећи број клиничких истраживања се односи на клиничка истраживања лекова, односно њихове делотворности и квалитета, као и увођење у свакодневну медидинску праксу на велики број пацијената.

ВРСТЕ КЛИНИЧКИХ ИСТРАЖИВАЊА
Постоје три врсте клиничких истраживања, познате као фаза И, фаза ИИ и фаза ИИИ.
Пре почетка клиничких истраживања на човеку морају се обавити предклиничка истраживања у којима се испитује деловање лекова на туморским ћелијама и ћелијским културама, затим се то понавља на живим ћелијама и мери учинак и квалитет лечења, као и нежељена дејства.
Фаза И клиничких истраживања служи за испитивање нежељених дејства и налажење праве и најделотворније дозе лекова. Фаза ИИ клиничких истраживања даје оцену делотворности лека у смислу јесте или није делотворан. У обе ове фазе се укључује мали број пацијената, јер је и мали узорак пацијената довољан за доношење закључака на основу резултата истраживања. Уколико је оцена ИИ фазе потврдна, прелази се на ИИИ фазу клиничких истраживања, која захтева велики број пацијената. Резултати ИИИ фазе су основ за увођење неког лека у свакодневну праксу лечења, односно регистрацију лека на нивоу државе. У односу на то да ли се клиничка истраживања изводе у једној или више здравстевних установа, разликујемо уницентрична и мултицентрична клиничка истраживања, а ако је укључено више здравствених установа из више земаља, онда се називају мултинационалним клиничким истраживањима. Ова последња обично дају најбоље резултате јер укључују највећи број пацијената, окупљају највећи број медицинских стручњака, па самим тим и истраживања трају краће, а и време увођења лека у здравствену праксу за све пацијенте најкраће.

ПРЕДНОСТИ И СЛАБОСТИ УЧЕШЋА ПАЦИЈЕНТА У КЛИНИЧКИМ ИСТРАЖИВАЊИМА
Предност учествовања у клиничким истраживањима је могућност да пацијент добије нови, делотворан лек (као монотерапију или комбиновану терапију са другим новим или стандардним лековима) у односу на стандардно лечење које код њега не даје одговарајуће резултате. Следећа предност је да је надзор над пацијентима који учествују и клиничким истраживањима по правилу бољи што резултује бољим односом самог пацијента према терапији, мада некада то може да оптерећује пацијента.
Слабост се огледа у могућности појаве различитих нежељених дејстава код пацијента која могу бити наглашенија у односу на пацијенте са стандардном терапијом. Ипак сва клиничка истраживања имају спремне медицинске процедуре за појаву нежељених дејстава. Могуће је да ће се током истраживања од пацијената узимати узорци туморских ћелија, која не доприносе конкретном лечењу али имају шири значај у одређивању квалитета и делотворности нове терапије за будуће пацијенте.

ПРАВА ПАЦИЈЕНАТА КОЈИ УЧЕСТВУЈУ У КЛИНИЧКИМ ИСТРАЖИВАЊИМА
Пре укључења пацијента у клиничка истраживања, пацијент мора писмено и усмено бити обавештен о намени клиничких истраживања, начином лечења и могућим нежељеним дејствима. Пацијент мора потписати писмену изјаву о својој сагласности о учествовању у којој мора стајати недвосмислено да пацијент може у сваком тренутку без образложења иступити из истраживања и да то неће утицати на његово стандардно лечење.

ЗДРАВСТВЕНА НЕГА У ОНКОЛОГИЈИ
Здравствена нега у онкологији је мултидисциплинарна и мултипрофесионална. Здравствену негу обавља медицинска сестра која као здравствени радник има вишеструку функцију: пружаоца медицинске неге, едукатора, саветника, истраживача и администратора.
Ове функције обавља као део тима у ком као сарадник лекара учествује у реализацији њихових налога у медицинским, дијагностичким и терапијским поступцима, и као део сестринског тима која пружа пацијентима:
што је могуће ефикаснију здравствену негу применом и евалуацијом поступака онколошке здравствене неге,
пружа стручну помоћ из домена онколошке неге другим сестрама и здравственим радницима, самим пацијентима и њиховим прородицама, затим организује различите видове стручних састанака за унапређење онколошке здравствене неге,
помаже у реализацији истраживачких пројеката, дефинисањем проблема из свог домена и њихових утицаја на онколошку негу и ефекат терапије,
помаже креирању организације рада која омогућава ефикасну и оптималну онколошку негу и развоју професионалне сестринске праксе.

Континуирана медицинска едукација се обавља на следећим нивоима:
Клиникама и заводима здравствених установа,
Подружницама медицинских сестара,
Учешћем на стручним скуповима у земљи и иностранству.

Визија здравствене неге:
Медицинска сестра треба самостално да обавља здравствену негу,
Медицинска сестра има правно регулисане стандарде минималне квалификације,
Медицинска сестра има стандарде обавезне трајне едукације,
Медицинска сестра има обавезну проверу знања.

ЗДРАВСТВЕНА НЕГА НА ИНСТИТУТУ ЗА ОНКОЛОГИЈУ ВОЈВОДИНЕ
Здравствена нега се спроводи на свим клиникама и заводима са циљем да се постигне организована, систематска, индивидуална и континуирана здравствена нега. Спроводи се следећа нега: општа, полуинтензивна, интензивна и специјална, и зависи од потреба пацијената. Могуће је спроводити и палијативну негу у складу са здравственом политиком Института за онкологију Војводине и програма надлежних институција.

Врста здравствених радника	Број
Медицинске сестре	200
Медицинска сестра (ИВ степен)	180
Виша медицинска сестра (ВИ степен)	20
Лабораторијски техничари	29
Лабораторијски техничар (ИВ степен)	28
Виши лабораторијски техничар (ВИ степен)	1
Радиолошки техничари	43
Радиолошки техничар (ИВ степен)	7
Виши радиолошки техничар (ВИ степен)	36
Физиотерапеутски техничари	3
Физиотерапеутски техничар (ИВ степен)	1
Виши радиолошки техничар (ВИ степен)	2
Фармацеутски техничари	3
Струковни санитарно еколошки инжењер	1

Подаци за 2016. годину