Lečenje i dijagnostika raka dojke je propisana službenom publikacijom Ministarstva zdravlja Republike Srbije pod nazivom "Vodič za dijagnostikovanje i lečenje raka dojke". Ukratko o raku dojke pročitajte ovde

FAKTORI RIZIKA
Starost (rizik se povećava sa godinama).
Porodična istorija raka dojke ili raka jajnika pre menopauze (samo po ženskoj liniji u porodici: majka, sestra ili ćerka).
Abnormalni rezultati biopsije dojke.
Atipična hiperplazija (dobro.udna promena u dojci).
Prva menstruacija pre 12. godine života i menopauza posle 55. godine života.
Nerađanje ili rađanje prvog deteta posle 30. godine života.
Visoko obrazovanje i viši socijalni status.
Preterana gojaznost ili povećanje telesne težine posle menopauze.
Pretpostavljeni faktori rizika:
Estrogen, ishrana bogata životinjskim mastima, nedovoljna fizička aktivnost i preterana konzumacija alkohola.
Dugotrajni stres.
Povreda dojke.
Nedovoljna higijena dojki.

RANI ZNACI RAKA DOJKE
Pojedinačni čvrsti čvor u dojci koji ne boli.
Ako deo kože dojke ili kože pod pazuhom ima izmenjen izgled, uvučen je ili je otečen.
Ako krvni sudovi na jednoj dojci postaju znatno uočljiviji, nego na drugoj.
Uvučena bradavica.
Promene na bradavici u vidu osipa ili promenjene strukture kože.
Pojava iscedka iz bradavice, pogotovo krvavog.

PREPORUČENE MERE PREVENCIJE RAKA DOJKE
Mesečni samopregled dojki počev od 20. godine života.
Bazični (prvi) mamogram oko 45. godine života žene.
Mamogram svake ili svake druge godine za žene između 45-49 godina starosti, zavisno od rezultata bazičnog mamograma.
Mamogram svake godine za žene preko 50 godina.
Klinički pregled dojki kod lekara specijaliste svake tri godine za žene između 20-39 godina, a posle svake godine.
Vođenje ličnog kalendara za beleženje rezultata samopregleda dojki, mamografije ili zakazanih lekarskih pregleda.
Genetička ispitivanja su poželjna za one osobe koje imaju porodičnu istoriju raka.
Gojaznost posle menopauze treba sprečiti jer može povećati rizik za nastanak raka dojke.
Normalan nivo hormona možete pospešiti fizičkim vežbanjem 4-5 sati nedeljno, a normalan nivo hormona smanjuje rizik za nastanak raka dojke.
Hormonsku terapiju sprovodite isključivo pod kontrolom lekara, nikako samoinicijativno ili bez nadzora lekara, jer u suprotnom možete povećati rizik za nastanak raka dojke.
Ukoliko se posle menopauze odlučite za specifične terapije koje smanuju rizik od nastanka raka dojke (tamoxifen,...) neka to bude isključivo indikovano od strane lekara, jer mogu imati značajne nuspojave.

Više o svemu ovome pročitajte u brošuri "Prevencija i rano otkrivanje raka" (227K)

OSNOVNA STATISTIKA RAKA DOJKE

Rak dojke - najučestalije maligno oboljenje		Rak dojke - najčešći uzrok smrti od svih malignih oboljenja
Od svih malignih oboljenja u žena 25,7% je rak dojke - svaka četvrta žena sa malignim oboljenjem ima rak dojke!		Od svih žena koje boluju od malignih oboljenja 22,2% umire od raka dojke - svaka peta umrla žena sa malignim oboljenjem umire od raka dojke!

Rak dojke je najučestalije maligno oboljenje u žena na prostoru Srbije. Svake godine broj novoobolelih žena se progresivno povećava, a smrtnost od ove opake bolesti nažalost se ne smanjuje. Starosna dob obolelih je sve manja, tako da je broj obolelih mladih žena ispod tridesete godine u porastu. Ovi podaci nas teraju da budemo stalno na oprezu. Ali, ne zaboravite, rano otkriven rak dojke je izlečiv u velikom broju slučajeva!

Lečenje i dijagnostika raka grlića materice je propisana službenom publikacijom Ministarstva zdravlja Republike Srbije pod nazivom "Vodič za dijagnostikovanje i lečenje raka grlića materice".

FAKTORI RIZIKA
Infekcija humanim papiloma virusom visokog rizika.
Postojanje imunološkog deficita (infekcija HIV virusom, upotreba imunosupresivne terapije).
Specifične seksualne karakteristike žene: rano stupanje u polne odnose, unutar 2 godine od prve menstruacije; postojanje drugih polno prenosivih bolesti; broj seksualnih partnera 7 i više; veći broj "slučajnih seksualnih" partnera; partneri oboleli od polnih bolesti.
Pušenje.
Neadekvatna ishrana (nedovoljno povrća i voća, suviše životinjskh masti).
Postojanje raka grlića materice u familiji.
Specifične reproduktivne karakteristike žene: prva trudnoća unutar 2 godine od prve menstruacije; broj terminskih trudnoća 4 i više.
Višegodišnja upotreba oralnih hormonskih kontraceptiva.
Nizak socioekonomski standard.

RANI ZNACI RAKA GRLIĆA MATERICE
U ranom stadijumu svog razvoja, rak grlića materice je najčešće bez simptoma. Kada se jave simptomi, uglavnom je reč već o uzapredovaloj formi bolesti. Najčešći simptomi rane faze bolesti su sve vrste krvarenja van redovne menstruacije:
Sukrvav, vodenast iscedak.
Obilno krvarenje.
Oskudno, tačkasto krvarenje.
Krvarenje u toku i nakon polnog odnosa, između dve menstruacije ili u periodu menopauze.
Vaginalni icsedak promenjenog kvaliteta.
Bol (najčešće u krstima ili nozi).

FAKTORI RIZIKA
Vezani su za dugotrajnu izloženost žene uticaju estrogena.
Prva menstruacija pre 12. godine života.
Menopauza posle 55. godine života.
Hormonalna substituciona terapija estrogenom, bez upotrebe progesterona.
Nerađanje.
Istorija neplodnosti.
Lična istorija raka dojke ili jajnika.
Preterana gojaznost.

RANI ZNACI RAKA TELA MATERICE
Abnormalno vaginalno krvarenje (krvarenje između redovnih ciklusa, obilnije menstrualno krvarenje, ili krvarenje nakon već uspostavljene menopauze).
Nije svako od ovih krvarenja znak raka, ali se ipak treba obratiti ginekologu.

Više o svemu ovome pročitajte u brošuri "Prevencija i rano otkrivanje raka" (227K)

FAKTORI RIZIKA
Porodična istorija raka jajnika, raka dojke ili raka debelog creva.
Lična istorija raka dojke, debelog creva ili materice.
Nasledni nepolipozni rak debelog creva.
Pretpostavljeni faktori rizika:produžena upotreba visokih doza estrogena bez progesterona, ishrana bogata masnoćama životinjskog porekla, izloženost nekim hemijskim materijama.

RANI ZNACI RAKA JAJNIKA
U ranom stadijumu rak jajnika takođe nema izraženih simptoma.
Gubitak apetita.
Loša probava, mučnina, nadutost.
Neočekivano povećanje telesne težine.
Otok trbuha.
Bol u donjem delu trbuha.
Promene u radu debelog creva i pražnjenju stolice, kao i promene u radu mokraćne bešike.

Više o svemu ovome pročitajte u brošuri "Prevencija i rano otkrivanje raka" (227K)

PREVENCIJA I RANO OTKRIVANJE RAKA PROSTATE
Pravilna ishrana: dokazano je da redovno konzumiranje paradajza (u bilo kom obliku: sveže, sok, sos, kečap itd.) i jagoda smanjuje rizik od nastanka raka prostate.Posle 25. godine života treba uzimati preparate sa selenom (najmanje 200 mcg/dan) i vitaminom E (oko 270 mg), i to zajedno, jer oni u takvoj kombinaciji smanjuju rizik od nastanka malignih tumora na prostati.
Postojanje porodične istorije (otac, stric ili brat su imali rak prostate, ili ako se u porodici javljao rak dojke po majčinoj liniji) - početak obavljanja testova na rak prostate treba početi oko svoje 40. godine.

RANI ZNACI RAKA PROSTATE
U ranom stadijumu bolesti muškarac ne oseća nikakve simptome. Simptomi se javljaju tek kad se tumor toliko uveća da počne da vrši pritisak na mokraćni kanal koji prolazi kroz prostatu. I kod dobroćudne hiperplazije (dobroćudnog uvećanja prostate) i kod raka prostate simptomi su slični:
Otežano mokrenje i bolovi pri mokrenju.
Poremećaj u učestalosti mokrenja (češće mokrenje, posebno noću).
Krv u mokraći.
Impotencija i bolna ejakulacija.
Bolovi po telu (posebno u kostima).
Bolovi u donjem delu leđa ili u predelu polnih organa.
Groznica i jeza.

Više o svemu ovome pročitajte u brošuri "Rak prostate i testisa" (287K)

PREVENCIJA I RANO OTKRIVANJE RAKA TESTISA
Rak testisa (organa koji počev od puberteta proizvode spermu i muški hormon testosteron) se najčešće javlja kod muškaraca između 20-35 godina, a može da se pojavi bilo kada posle 15. godine života. Tačan uzročnik raka testisa, kao i većine drugih zloćudnih tumora, nije poznat, ali se zna da su najviše ugroženi muškarci kojima se testisi nisu spustili u skrotum (što treba da se desi pri rođenju ili tokom prve godine života) ili su se spustili posle njihove 6. godine.

RANI ZNACI RAKA TESTISA
U ranom stadijumu rak testisa najčešće ne daje očite simptome. Veoma je važno da muškarac tačno poznaje veličinu i oblik svojih testisa, da bi mogao da primeti bilo kakve promene u njima. Promene mogu biti uzrokovane infekcijom ili drugim stanjima, i ne znače uvek prisustvo raka.
Mali bezbolni čvor u testisu
Blago uvećanje skrotuma (mošnice) ili testisa
Osećaj težine u skrotumu ili u preponama
Tup bol u donjem delu trbuha ili u preponama
Promenjen osećaj prilikom pipanja testisa
Iznenadno nakupljanje krvi ili tečnosti u skrotumu.

Više o svemu ovome pročitajte u brošuri "Rak prostate i testisa" (287K)

Lečenje i dijagnostika raka pluća je propisana službenom publikacijom Ministarstva zdravlja Republike Srbije pod nazivom "Vodič za dijagnostikovanje i lečenje raka pluća".

FAKTORI RIZIKA
Pušenje (aktivno ali i pasivno: izlaganje dimu cigarete koje puši drugo lice).
Životna sredina - zagađenje vazduha, organske i/ili neorganske prirode hemijskog zagađenja vazduha.
Profesije koje se susreću sa opasnim materijama (azbest, prirodni gas radon, uranijum, hrom, nikl, kao i brzo isparivim hemisjkim materijama-lakovi, boje...) pri obavljanju svog posla.
Genetska predispozicija (nasledna sklonost).

SIMPTOMI RAKA PLUĆA
Ne postoje karakteristični simptomi raka pluća, ali oni najvažniji i najčešći koji imaju veze sa rakom pluća su:
uporan kašalj ili promena karaktera hroničnog kašlja,
iskašljavanje sukrvičavog ispljuvka,
bol u grudima pri kašljanju ili dubokom disanju,
otežano disanje,
upala pluća koja ne prolazi posle terapije ili upale pluća koje se ponavljaju na istom mestu,
gubitak apetita i telesne težine.

Više o svemu ovome pročitajte u brošuri "Rak pluća" (737K)

Lečenje i dijagnostika raka debelog creva je propisana službenom publikacijom Ministarstva zdravlja Republike Srbije pod nazivom "Vodič za dijagnostikovanje i lečenje raka debelog creva".

FAKTORI RIZIKA
Porodična istorija raka debelog creva ili polipa na debelom crevu (ako je više od jednog člana uže porodice bolovalo od raka debelog creva pre svoje 45. godine, rizik od obolevanja je 3-4 puta veći).
Lična istorija polipoze, tj. postojanja polipa, dobroćudnih izraštaja u unutrašnjosti debelog creva, koji su bili hirurški otklonjeni.
Lična istorija raka dojke, tela materice ili jajnika
Česta pojava raka dojke i jajnika kod članova šire porodice.
Starost (rak debelog creva se najčešće javlja kod osoba preko 50 godina)
Postojanje hroničnih upalnih bolesti debelog creva (poput ulcerativnog kolitisa i Kronove bolesti) i hemoroida koji dugo ne mogu da se zaleče.
Ishrana bogata mastima i belančevinama životinjskog porekla, kao i holesterolom
Ishrana siromašna vlaknima (svežim voćem i povrćem)
Fizička neaktivnost
Preterana gojaznost

RANI ZNACI RAKA DEBELOG CREVA
Promene u radu i navikama pražnjenja debelog creva (proliv, zatvor, promena sastava stolice, tanka stolica) koje traju duže od nekoliko dana.
Nemogućnost ili otežano pražnjenje debelog creva ili osećaj da creva nisu ispražnjena nakon stolice.
Krvarenje iz debelog creva, odnosno pojava krvi i/ili sluzi u stolici.
Uporan bol ili grč u trbuhu, nadutost trbuha, gasovi.
Gubitak apetita, naglo mršavljenje, malaksalost i zamor.
Malokrvnost.
U nekim slučajevima prvi znaci bolesti nastaju zbog pojave metastaza u različitim organima, najčešće jetri. Žutica (žućkasto-zelenkasta obojenost kože i beonjača) koja se javlja u odmaklim stadijumima, kod pro�irenja bolesti u jetri.

PREPORUČENE MERE PREVENCIJE RAKA DEBELOG CREVA
Obratite pažnju na ishranu: jedite što više hrane biljnog porekla: razne vrste hleba, cerealija (celuloznih materija), razne proizvode od žitarica, pirinač, pasulj i slično, sveže voće i povrće svaki dan, a posebno zeleno povrće (kupus, brokoli, zelena paprika i sl.), narandžasto i crveno povrće i voće (šargarepa, narandže, breskve, jagode, lubenica), mahunarke i proizvodi od soje; izbegavajte uzimanje hrane sa visokim sadržajem masti životinjskog porekla, a preporučuje belo pileće meso, posni sirevi; jedite u što većoj meri domaću kuvanu hranu; rasporedite harnu u 5 redovnih obroka: tri glavna i dve užine.
Vodite računa o redovnom pražnjenju debelog creva (što je povezano sa ishranom).
Ostanite fizički aktivni (dovoljno je 30 minuta fizič aktivnosti svaki dan u zavisnosti od svojih godina i sposobnosti).
Boravak na svežem vazduhu je veoma važan.
Pratite svoju porodičnu istoriju obolevanja od malignih bolesti, posebno ako su se pojavile u ranoj životnoj dobi članova Vaše uže porodice.
Imajte zdrav način života (izbegavajte duvanski dim, konzumiranje alkoholnih pića treba svesti na razumnu meru).
Održavajte normalnu telesnu težinu, a ako ste gojazni, pokušajte da smršate.
POLIPE U DEBELOM CREVU TREBA OTKLONITI DA SE NE BI RAZVILI U RAK!!!!

Više o svemu ovome pročitajte u brošuri "Rak debelog creva" (252K)

FAKTORI RIZIKA
Poslednjih 12-15 cm debelog creva naziva se rektum. Rektum se završava analnim otvorom. Pored simptoma koji se inače javljaju kod raka debelog creva mogu se javiti i simptomi specifični za tumore završnog dela debelog creva (rectum):
Osećaj nepotpune ispražnjenosti creva, sveža krv u stolici, ali i lažni nagoni na pražnjenje praćeni nedostatkom stolice ili pražnjenjem samo krvavog i sluzavog sadržaja, tanka stolica.
Osećaj pritiska, bolovi i osetljivost u donjem delu trbuha. Nemogućnost zadržavanja stolice.
Promene na anusu koje se osete na dodir (zadebljanje).
U uznapredovalom stadijumu mogu se javljati i simptomi od strane urogenitalnog trakta kao �to su vaginalno krvarenje, otežano mokrenje, krv u mokraći, impotencija.

FAKTORI RIZIKA
Infekcija želuca bakterijom Helicobacter pylori.
Hronični gastritis i perniciozna anemija.
Česta upotreba dimljene i jako usoljene hrane (meso i riba), vode u kojoj ima dosta nitrata, te držanje pripremljene hrane na sobnoj temperaturi (upotreba frižidera i savremene metode konzerviranja hrane smanjuju učestalost raka).
Pušenje (aktivno).
Češće obolevaju osobe muškog pola u starijem dobu.
Porodična istorija želudačne adenomatozne polipoze i želudačnih polipa.
Genetski faktori nisu previše značajni, ali postojanje raka želuca kod majke, oca , sestre ili brata mogu biti faktori rizika.
Mnoge studije pokazuju da konzumiranje hrane koja sadrži C- vitamin i b-karoten, kao što su sveže voće i povrće, te crni hleb smanjuje rizik.

RANI I KASNI ZNACI RAKA ŽELUCA
U ranom stadiju bolesti bolesnike obično muče netipične tegobe koje traju duže vreme, ali nisu toliko izražene da bi posetili lekara. Obično se javljaju:
Neodređene tegobe u gornjem delu trbuha.
Osećaj težine ili punoće nakon obroka.
Lagane mučnine i povremena povraćanja.
Gubitak apetita.
Oko 25% bolesnika ima tegobe slične onima kod bolesnika s ulkusom (čirom). U kasnijoj fazi bolesti javljau se sledeći simptomi:
Gubitak težine bez posebnog razloga.
Povraćanje i mučnina. Gađenje na hranu.
Bolovi u predelu želuca.
Problemi sa gutanjem.
Crna stolica, krv u stolici ili povraćanje tamnog sadržaja i krvi.
U nekim slučajevima prvi znaci bolesti nastaju zbog pojave metastaza u različitim organima:
Žutica, bolovi u kostima, otežano disanje, tegobe zbog metastaza u mozgu ili ginekološke tegobe zbog metastaza u jajnicima.

PREPORUČENE MERE PREVENCIJE RAKA ŽELUCA
Sprečavanje pojave raka želuca teško se sprovodi s obzirom da nisu poznati svi faktori koji utiču na razvoj bolesti. Može se preporučiti smanjenje korišćenja dimljene hrane i hrane iz rasola, svakodnevno uzimanje C-vitamina i b-karotena, iako je njihova zaštitna uloga protivrečna.
Najbolja prevencija je redovna poseta lekaru i pravilna edukacija u prepoznavanju faktora rizika u svom načinu života.

FAKTORI RIZIKA
Faktori rizika su:
Starosna dob od 25 do 65 godina.
Izloženost radijaciji ili lečenje glave i vrata radioaktivnim metodama u toku detinjstva.
Gušavost (uvećanost štitaste žlezde).
Porodična istorija raka štitaste žlezde.
Rak štitaste žlezde je izraženiji kod žena.

RANI ZNACI RAKA ŠTITASTE ŽLEZDE
Postojanje grudvice, otečenosti ili ispupčenosti u predelu vrata posebno u prednjem delu.

Limfom je maligna bolest limfocita koji počinju da se dele i rastu bez ikakvog reda i kontrole, a može da bude poremećen i normalan proces odumiranja ostarelih ćelija. Ovi nenormalni limfociti se često skupljaju u limfnim čvorovima koji zbog toga postaju uvećani. S obzirom da limfociti kruže po celom organizmu, limfom može da se pojavi u jednom limfnom čvoru, grupi limfnih čvorova ili u nekom drugom organu. Tkođe može da zahvati jetru, kostnu srž i slezinu.
Limfomi su podeljeni u 2 osnovna tipa: Hočkinske i Nehočkinske limfome. Hehočkinski limfomi (NHL) čine 80% svih limfoma, pa ćemo pod pojmom limfom smatrati Nehočkinske limfome (NHL).

FAKTORI RIZIKA
Verovatnoća oboljenja od NHL je veća kod osoba starije dobi i učestalija je kod muškaraca nego kod žena.
NHL je češći kod osoba sa oslabljenim imunim sistemom: sa urođenim poremećajima imunog sistema, autoimunim bolestima, HIV/AIDS-om (SIDA), ili među osobama koje koriste imuno-supresivne lekove nakon presađivanja organa.
Osobe inficirane virusima: HTLV-1 (humani T-limfotropni virus tipa I) i Epštajn-Bar virusi povećavaju rizik od nastanka NHL.
Osobe koje rade ili su na neki drugi način izloženi hemikalijama, kao što su pesticidi ili đubriva imaju veći rizik od nastanka NHL.

SIMPTOMI LIMFOMA
Najčešći simptom NHL je bezbolni otok limfnih čvorova na vratu, ispod pazuha ili u preponama.
Ostali simptomi su:
povišena telesna temperatura, posebno u večernjim satima,
noćno znojenje,
konstantan umor,
neobjašnjivi gubitak težine,
svrab,
crvenilo,
kašalj.
Ovi ostali simptomi nisu sigurni znaci NHL. Oni mogu biti izazvani i drugim, manje opasnim bolestima kao što su grip ili neka druga ingfekcija.
Ukoliko se limfom nalazi van limfnog čvora , napr. u želucu, mogu se javiti sledeći simptomi:
stomačni bol,
dijareja/proliv.